Forum

Dobrodošao Gost 

Pokaži/Sakrij zaglavlje

Dobrodašo goste, postanje u forumu zahtjeva registraciju





Stranica: 1 2 3 4 5 [6]
Autor Tema:ČAKAJ - Lipa naša ča(i)kavska
Ljudevit-
Kaj
Moderator
Postova 53
Post Kopija: ČAKAJ - Lipa naša ča(i)kavska
uključeno: 04.04.13. 16:17

Glas Istre, 27.02.2013.

šjora Špia

Sam čiulaaa, sam vidilaaa...

Čiuvaj zdravlje!

Baš me interesira sta ćemo doznati kada analize i ekpertize završu, koliko su škodile sve te lazanje, tortellini, hambugeri i druge stuari punjene sa sumlivom konjetinom. Neki criminal je sigurno perche’ njanche jedan od tih proizvođaći nije štupido da potrošačima pokloni kualitetno i skupo meso od konja umisto jeftinije govedina i da nideri ne stavi la declarazia o temu. Znači, to konjsko meso je bilo puno jeftinije a to znači, sumlivo.
Šam čiula… a moze biti jušto, da su to bili isluženi trkači konji kojima se dava dopping za bolje muškole, jušto caco to uzimaju i neki sportaši da im mišići budu jači. Sigurno neću to kupovati ali sada ja sumlam anche na meljeno meso sta ga koi put kupujen.

Dragi moi šimpatični čitaozzi, ne žnam caco vi ma ja sam jako zabrinuta za nashe zdravlje. Pogotovo sta nam bolnizze i ambulante gredu remengo i sve će nam rezati. Iman teror sta kupujem jer svuderi, u svaken proižvodu vidin vraga. Sta ja tu mozen kad nas straše na sve strane? Forši da se pravim gluha i ćorava, lakše bin stala. Gledan po naprednoj, kulturnoj, demokratičnoj i visoko razvijenoj Europi caco slipe i kojonivaju potrošaće, ma isto caco i tu. Meso od govedine i junetine, ma ste vidili caco su furbasto izmišali i meso od konja? U prvi moment sam sama sebi rekla, pa sta, meso od konja je vajk bilo zdravije i vishe na zieni nego ono od govedo, svinja, taco dalie. Infatti, svaki put kad passam blizu merkata na kantunu prema teatru, vizavi zeljezare, se domislim one male bekarije koja je prodavala samo meso od konja. Da se kapimo, ako se i vi sta mate šuoje godine domislite na nju, onda ćete znati da nije uvijek bilo na prodaju. Valda je mesar čeka samo kvalitetne bišteke pa se znalo dogoditi da si došao kupitiali bi ti reka: “Nema nista danas! Dođite sutra.” Aj che lipe bišteke, velike, duge, sočne i taco dalie, neka se ne ufendu vegetarianzi, molin. I sad, pitanje za actualni problem tako široke prevare. Baš me interesira sta ćemo doznati kada analize i ekpertize završu, koliko su škodile sve te lazanje, tortellini, hambugeri i druge stuari punjene sa sumlivom konjetinom. Neki criminal je sigurno perche’ njanche jedan od tih proizvođaći nije štupido da potrošačima pokloni kualitetno i skupo meso od konja umisto jeftinije govedina i da nideri ne stavi la declarazia o temu. Znači, to konjsko meso je bilo puno jeftinije a to znači, sumlivo. Šam čiula… a moze biti jušto, da su to bili isluženi trkači konji kojima se dava dopping za bolje muškole, jušto caco to uzimaju i neki sportaši da im mišići budu jači. Sigurno neću to kupovati ali sada ja sumlam anche na meljeno meso sta ga koi put kupujen. Chi mi garantira sta je umišano unutra? Colico vidin, inšpekzie se nisu baš previše spotili za sve kontrolati. Ma svi varaju. Ste čiuli škandal sa nutellom? Moj Pićo obozava i kad bi moga, ziela tegla od pola kile bi maznuo za pet minuti. Šam čiulaaaa da je anche ona na optuzenička klupa i firma plaća velike multe jer unutra ima nedozvoljene dodatke kao sta su hidrogenizirana biljna ulja, ono stetno od palme i previše šećera. Znači da deblja dizzu a na reclamama varaju i nije po EU normi. Ecco, jedan razlog vishe da ne trošim šolde na nutellu. A brizni diabetičari? Anche njih varaju. Pensajte, šam čiulaaa… i to od štručnjaki sta se time bavu, da poznate firme Zuegg i Hero koje prodaju razne marmelade baš za diabetike, varaju. Anche ja sam kupovala te marmelade da se ne udebljam i ecco ti ga na! Nasli su i tamo unutra cukera i aspartama a napisali su da ga nema. Marendine i kroasani čak od firme Misura sta kupuje moja priatelizza za svoj muž diabetičar, sadržu šećer. Preko 40 vrsta dietečnih
proizvoda su našli da mućkaju. U Italiji su isli ispšitivati one škatule u kojima se renosu pizze i našli su da su opasne jer sadržu previše olova. Mogli bi i kod nas malo išpitati šituaziu. Da ne govorimo caco nam prodaju muda za bubrige sa deterđentima punih kemikalia i svi su opasni za disanje. More se čak i ažma dobiti! Još ćemo se mi tornati na stari način čišćenja, molin lipo, ocat, soda bikarbona i ribaj! Ja taco delan i sve mi je caco Istra blista. Još fali da opet počnemo prati robu sa pepelom i da delamo lišiju… Svacaco se ne bi zagađiva ambjent samo nije to zeni danas lako, he, he.

Ste vidili sta je bilo pred neko vrime, morali su povući iz prodaje neke tablete Voltaren jer da imaju nus pojave. Juka mene, toliko ljudi požnam sta u kućna apoteka vajk držu te voltarene. Ćovik si misli, caco to moze biti, dugo hi koristim a nisam ima pojma da mi škodu. Sve je danas moguće. Frisko šam čiulaa da se ukidaju i tri proižvoda od Plive sta se koristi za infuziju jer je opasno. Caco će finiti ćemo vidjeti kad završi kontrola. Intanto, sve nas to destabilizira. A naj vishe nas destabiliziraju političari. Psikički i fizički, caco ćete. Colico će trebati penzićima da se oporave od poreznog maltratiranja ovih dana?

Nastavak u idućem broju…

Vasha Spia, spia@ mail.inet.hr

Glas Istre, Srijeda, 27. veljače 2013.. str. 12

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Žiga i Bandisti & Zlatko Vitez - Oči sokolove, 04:03

Ljudevit-
Kaj
Moderator
Postova 53
Post Kopija: ČAKAJ - Lipa naša ča(i)kavska
uključeno: 04.04.13. 16:19

Glas Istre, 2013-02-28

La kost
JEDNOUMNI TJEBNIK – PRODUCT OF CROATIA
»Lakodelci svih zemalja, ujedinimo se!»
Lito 31 • Numer 1027 • Poriječ, 28. febraja 2013. (sv. Roman)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Lipi moji

Izbori se bliže. Vero to je lako viti. Movimenat je u điru. Pulitičari ki su četiri lita spali kako lički medvidi sad su se zbudili. Kamo god se ubrneš, eko ti pulitičara ki ti daje ruku.

Finija je i sičan. Ter je finija prije nego ča je počeja. Naši stari bi umili reći: “Finija febraj, zimi je kraj”.

Ča jidemo, dica moja? Govna! A najbrže da da. Ča jidemo uno ča vidimo, ča piše u deklaraciji, ča nan zapakiraju, ili ča nan se zapara, ili na ča nas reklama mami? Lako je bilo dokle nan je baba kuhala verduru iz našega vrtla. Zadnje vrime ja u supermarkatima kupujen samo slovenske torteline i ingleški paštičo. Super mi je, dobar, ukusan. Sad je zašlo van da jušto u tin proizvodima zuz meso od krave je i meso od - konja. Pak ča ko je? Pitan ča je slabega u konjetini? Ča nisu do niki dan govorili da je meso od konja jako zdravo? Domislite se filma “I konje ubijaju, zar ne?”. Meni su forši jušto poradi tega specijalnega konjskega gušta ti proizvodi jako dobri. Zašto? Zašto? Bi ga vrag? Će biti da mi je to ustalo još iz partizani. Ben, tamo san se nauživa gladi. Pokle ča sedan dan nismo jili niš, ni bilo druge nego ubiti konja. Star, mršav, krepalina, ma niš ni portalo. E, lipi moji, to su bili šjori gušti.

Drugi problem da je u mliku. Govore da trujemo sami sebe. Da mliko ima preveć nikih otrovi ča nisu zdravi za čovika. E, da krave peljemo na pašu kako Austrijanci, ne bi bilo tih problemi. Kako je to ništo došlo u mliko? Po krmi ča dajemo blagu dojde svakakovih porkerij. Lako je bilo dokle smo blagu davali smo riblju muku pak je mliko zadavalo na ribu, a ribe iz uzgajališta smrde na meso, zato ča njin hitamo muku od kosti. I ča je slabo u ten, već smo se bili navadili. Uvo da je ništo drugo. Još huje! A govore da Merikani u svojin proizvodima imaju deset puti više te šuštance. I ča njin fali? Niš, samo pogledajte malo bolje kakovi su, naduti i boni.

Kad počmu kresti pršute z viljuškari i kad grobari kredu od mrtvih, štorija je na kraju. Zato, lipi moji, niš dragega i precijožega vrći z pokonjin u kasu: ni uru, ni prsten, ni pastole, ni zlatne zube. Picigamorti sve najdu, nebojse. Ča parate da grobari “ubajdu” mrtve samo gori u Osijeku? Bilo je tega i poli nas, ča ni jedan grobar nosija zlatnu uru na kadinu ka se drži u žepiću od dileja, z kon smo zakopali pokonjega teca Gašpara. Javili smo miliciji, ma je grobaru niki drugi ladro ukreja uru, i – poija vuk tovara.

Ča će biti z našon novon pulskon i istrijanskon super bolnicon? Će biti kako voli reći moja unuka Samanta, sunce didovo: “Papala maca”. Me je strah da je bilo bolje da smo ustali na u noj neprincipijelnoj HDZ-IDS-ovskoj mažino liniji, Kosirica - Nino. Uvako će biti ča će biti, ča bi reći da bolnice neće biti.

Izbori se bliže. Vero to je lako viti. Movimenat je u điru. Pulitičari ki su četiri lita spali kako lički medvidi sad su se zbudili. Kamo god se ubrneš, eko ti pulitičara ki
ti daje ruku. Tako je naredija IDS-ovski stručni, partijski AGIT-PROP: “Budi mriž birači! Budi mriž narodon! Neka te se vidi! Neka te se čuje.” Istina da je pulitičarima misto mriž narodon, ma ča je de pju, je de pju. Nikih pulitičari je i priko prirodnih zakoni, da budu “u istom vremenu na dva različita mjesta”. Dva glavna konkurenta, dva velika Buzećana su najveć u điru. Kajin i Valter. Već san hi počeja sanjati. Ne jidu i ne spe, ma su vajka na licu mista. Za njih ni više velike ili male fešte, velike ili male maše. Ča je da je, oni su tote. Samo da se ne strude, jizbori su još daleko. Ili drugi problem - da ljude ne štufaju.

Finija je i sičan. Ter je finija prije nego ča je počeja. Naši stari bi umili reći: “Finija febraj, zimi je kraj”.

Papa je poša u penšjon, neka sad drugi pensaju u ken pravcu
će poj Crikva. Racinger hi je lipo javiza. Zbogon Benedeto Šešnajsti, adijo dragi naš Jožef Lojzo, pasaj čuda lipih dan u miru.

Toliko za uvi put, lipi moji, dajte si kuraja, i budite pravi ko morete.

Vajka z vami vaš
Zvane Lakodelac

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vicistra

Jurina i Franina

Ordinivat
JURINA: Kamarijer, za četrti bot ordinivan ombolo i kobasice.
KAMARIJER: Ča zaspravlje? I još se niste naija?

Zrno
Je došla Luca poli dinekologa.
LUCA: Šjor medig, zbabna san.
MEDIG: I čigovo je dite?
LUCA: Ma, šjor medig, to je kako da ja Vas pitan od kojega ste zrna fažola prdnuja.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Rideo
ergo
Impres
sum
La kost
, otužni humoristično-satirički podlistak četvrtkom u Glasu Istre
• autori Vladimir Bugarin, Drago Orlić i Goran Prodan
• zemaljske adrese: Poreč, Pionirska 1; Pula, Riva 10;
virtualna: lakost@glasistre.hr; telefonin 098 475 359, faks 452 863 i 591 555
• reklame na 388 470 ili epgi@glasistre.hr
• reklamacije s gnušanjem odbijamo

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

http://files.glasistre.hr/GlasIstre.pdf
http://www.glasistre.hr/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

La Kost-elič

Wengen; Ivica Kostelic svira i pjeva 17.01.2010 . , 07:31

Ljudevit-
Kaj
Moderator
Postova 53
Post Kopija: ČAKAJ - Lipa naša ča(i)kavska
uključeno: 04.04.13. 16:24

Novi list, 2013-03-05

Kolumne, komentari

S kamika i mora

Čitajte Orhana, gljedajte Aru

Uz poziv za učenje turskog, moja preporuka bila bi i: »Čitajte Orhana Pamuka, gljedajte Aru Gülera i turski filmi«. Pamuk je turski nobelovac čigovi libri se moru kupit već na aerodromu va Istanbulu, a turski film trenutačno j' jedan od najboljih va svitu.

Piše: Kim Cuculić

Često se reče da j' Rika multikulturalan grad. To j' činjenica, ma morda bi ta aspekt našega grada mogal bit i vidljiviji. Ovako se ta multikulturalnost uglavnon svodi na povremene etno smotre ali prigodna kulturna i gastronomska događanja. Po ten pitanju moglo bi se još više storit. Trebalo j' i fanj dugo da i Rika dobije kineski restorani, a još nan, kot va sakon malo većen europskon gradu fale i indijski, tajlandski, japanski, španjolski i drugi restorani.

Dobro j' da Rika imeje i Dani frankofonije, i Dani talijanske kulture i talijanskoga zajika, i ciklusi raznih europskih i svjeckih kinematografij va Art-kinu i tako dalje. Se ovo pišen zato aš je pasanu šetemanu va rečkon Malon salonu otprta izložba svjecki poznatog turskog fotografa Are Gülera. Njegovo »Oko Istanbula« približilo nan je jedan drugi svit. I ove predivne crno-bele fotografije dokaz su da Turci imeju bogatu kulturu i baštinu, a ne da su poznati leh po turskin sapunačami. Na otpiranju izložbi moglo se čut da v Rike, recimo, imejemo Tursku kuću, ma da niki ne zna i ne vadi turski zajik. A zač ne? Pa magari zbog toga ča tuliki judi va Hrvackoj i v Rike gljedaju turske sapunači.

Uz poziv za učenje turskog, moja preporuka bila bi i: »Čitajte Orhana Pamuka, gljedajte Aru Gülera i turski filmi«. Pamuk je turski nobelovac čigovi libri se moru kupit već na aerodromu va Istanbulu, a turski film trenutačno j' jedan od najboljih va svitu. Otpiranje izložbi va Malon salonu bilo j' interesantno i zbog govora turskog veleposlanika va Hrvackoj. Protokol je vavik takov da fanj njih divani (evo jedne lipe turske besedi ka j' isto tako i čakavska), a veleposlanik je bil zadnji. Stal je pred mikrofon i rekal da imeje jednu dobru i jednu lošu vest: »Loša j' ta ča ću još i ja govorit, a dobra j' vest da ću bit kratak«. To j' bilo šarmantno i duhovito, a moglo bi postat praksa i kad su va pitanju neka buduća otpiranja i protokoli.

http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=285D2863285B2863285A28582859285B28632893289328632863285E285D285B285E2861285E28632863286328592863A

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vu-te tur(opol)ske zemle

VU TOJ TUR(OPOL)SKOJ ZEMLI
Dunja Knebl - VU TOJ TURSKOJ ZEMLI, 02:21

Ljudevit-
Kaj
Moderator
Postova 53
Post Kopija: ČAKAJ - Lipa naša ča(i)kavska
uključeno: 04.04.13. 16:26

Novi list, 2013-03-05

S KAMIKA I MORA

Živko – legenda bazena

A Živka, nisan poznala leh ja i nekuliko mane sličnih. Njega j' poznalo pol Riki. Si oni ki su bar jedanput nogun stupili na bazen. I tako j' tomu bilo već let i let. On je bil zadnji ki j' ostal od one nekadašnje stare bazenske gardi. Od oneh ki su na bazenu delali doklen je još to bil leh bazen, a ne bazenski kompleks, doklen se j' balon dizal, od buri i nevrimena čuval, a na proliće kaleval.

Piše Slavica Mrkić-Modrić

Kad san bila mlaja, nikako mi ni bilo ćaro zač moj otac, ki pročita novine od prve do zadnje stranice i ki to mora načinit prvo devete jutro, vavek to svoje čitanje počinje na osmrtnicami. Milijun put san mu užala reć - pa tata, ti ti baren neće pobić, zač da ti dan počne z mrtvemi? Pogljedal bi me i rekal da će mi se bit jasno kad malo ostarejen. I ni lagal. Najme, ja ka bin nekada te stranice leh prehitila, sad jih pregljedan, aš nažalost, puno puti su me iznenadile. Na njimin san našla one ke poznan, a med njimin puno oneh ki su zaslužili da njin dojden reć zadnje bog. Tako j' bilo i ki'vo dan. I da san pročitala novine do devete jutro kako to dela moj otac, bila bin šla Živku na sprogod, ovako j Živko prošal ća i prez moga pozdrava.

A Živka, nisan poznala leh ja i nekuliko mane sličnih. Njega j' poznalo pol Riki. Si oni ki su bar jedanput nogun stupili na bazen. I tako j' tomu bilo već let i let. On je bil zadnji ki j' ostal od one nekadašnje stare bazenske gardi. Od oneh ki su na bazenu delali doklen je još to bil leh bazen, a ne bazenski kompleks, doklen se j' balon dizal, od buri i nevrimena čuval, a na proliće kaleval. Kumpanije z nekoga humanijega vrimena va komu j' bilo već prijatelstva, a manje nenavidnosti. A bazen je Živku zaspraven bil drugi dom. Ta banjin bil je kod nekakova bazenska maskota. Kod Zagi, ale Adrijana, ale Vučko. Gljedajuć va tu obavjest o smrti, va toga Živka na novinskoj harte, va misli mi j' došlo milijun zgod i nezgod ke j' ta hahar na bazenu proizvel. I vavek bez posljedic, aš na Živka se čovik ni mogal razjadit. Na delo ni zakasnil jedino ako j' prespal na bazenu, kod ča bi i kraj radnoga vrimena retko doškal, aš on je imel svoju logiku i svoju satnicu. Puno mu j' direhtori bazena otelo stat na rep, ma jako bi brzo odustali. Zadnji, šjor Jelovica ni ni proval, aš je ta šegav i nadasve dobar čovik zajedno videl s ken ima posla, dokončal da j' Živko dobar kod kruh, ma na svoju ruku, i ča ga već ispravljaš, on već hita na bandu. Domišljan se i kad je na nekakovomu plivačkomu natecanju namesto talijanske zastavi obesil mađarsku i nikako mu ni bilo ćaro da ča sad ti Talijani delaju takovu kumediju okol jedne bandjeri. A o tomu kako j' valje na početku rata namesto hrvacke himni pušćal onu od bivše državi, da ni ne govorin. Sa srića da su je valje fermali aš bi Živko vreštu finil, ma ni se on ni ta put dal smest. Kod da j' čera bilo čujen ga kako govori - j... ih k..ac, što se pjene, pa do jučer su je svi pjevali. Ovu novu još nisam presnimio.

O tomu da mu j' najvažneje va životu bilo popravit kakov auto ale motor, najbolje zna Ante, komu j' Živko zaspraven bil nekakova vrst šegrta. Pa doklen bi Ante delal po bazenu, Živko bi na parkiraištu kopal po motorimi od autih, a da gazdi nisu ni znali ča dela. Pokle bi njin samo došal i rekal da j' neš poštelal. A kad bi daž padal, pa bismo si skupa sedeli va klupskomu kafiću, e onput bi Živko bil svoj na svomu. Onput bi povedal takove štorije da j' to čudo. I ni bilo važno da jih ča se tiče istini pas z maslon ne bi pojil. Bože ča j' pljuskal, ma sedno smo komać čekali čut još ku. Kad bi finil, Ante bi mu rekal da laže kod pas, a Živko bi ga pogljedal i rekal – crkal da bog da ako lažen. I još čuda toga bi se o tomu deškiću ki nikada ni odrastal, moglo povedat, ma nikada tako dobro kod ča on to sad dela spred sv. Petra, čekajuć da tete Darinke, gospa Ankice, Mare Debeloj, barba Josu, barba Đuliju, barba Ivu, Silvije rekorderke i sen onen drugen z toga nekoga vrimena poveje ča j' se bilo od kada njih ni. Bog Živko, legendo bazena!

http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=285C2863285B2863285A28582859285B28632893289328632863285E285D285B285C285E285E28632863286328592863X

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vse ke je mlajše vu gorice, a kosti starše vu toplice...

Kam da se pojde - Bedekovčanski pušlek, 02:20

Ljudevit-
Kaj
Moderator
Postova 53
Post Kopija: ČAKAJ - Lipa naša ča(i)kavska
uključeno: 04.04.13. 16:35

Glas Istre, 31.03.2013
Mirjan RIMANIĆ

Stari uskrsni običaji: Potle juhi pride janjac

Tradicija obilježavanja Uskrsa kao i sve ljudske aktivnosti tijekom vremena doživljava promjene. Zahvaljujući zapisima Frana Novljana (1879. - 1977.) možemo doznati kako se u njegovom rodnom Boljunu nekada slavio Uskrs. Informacije za svoj rukopis "Boljun, kmečki život i užnci" počeo je skupljati još za studentskih dana, od 1899. do 1905. u vrijeme dok je u Beču studirao matematiku i fiziku. Zahvaljujući njegovim zapisima na boljunskom govoru možemo doznati kako se u 19. stoljeću slavio Uskrs, ali i provodilo vrijeme Korizme koje mu je prethodilo.

"Va korizme ljudi ne mrse, to će reć, sako hrano bijele z uljen. Poste sriedo, pietak i saboto. Posti uon ki se samo jedan put na dan naji do sita, a zvan tega nič ne pokusi nego vodi, ko je žijedan. Neki se poste op kruhu, ča će reć, jedan put na dan najieduo se samega kruha. Dica do petnajs i starsci od šezdesiet liet niso dužni postit, a steši tako ni buolniki. Kako neki puost oštro držijie neka pokaže ova pripoved. Op Kvatrah se posti kako i va korizme. Neka žijenska je va kvatrah na pozimak grieduoć blagu brat, pasala pod jabuko i našla je na tlieh. Zignula jo je i valje pojela. Potle se je domislila da je puos. Počela je plakat, da je storila vieli grijeh da je prekršila puos. Cijela familija jo je taložila, ali je ni mogla utaložit. Nedeljo jutro prvo maši se je spovedala i tako utaložila. Na puol Korizme, a to je četrtak smije se mrsit i mijesa jes. Užanca je olita peć na gradelah i vina pit, ku ga ije. Mladi ljudi va ta dan i pliješo, zač to je Mali pus.", piše o Korizmi Novljan.

O slavlju Cvijetnice Novljan navodi: "Na uličnico nose va criekvo blagoslovit pies uličini. Viežo je s koncien, sprave ga, pa š njin priek trbuha opašo onega kiemu se zapre voda. Pa mu se otpre. I blagosluovno uličino sprave, pa jo rabe za kurit proti napsatovanja, proti nečistemu duhu i proti slaben oblakon. Trieba jo držat do druge Uličnici. Držije jo nad feguro nekega svijeca da buo pripravna za sako potrebo."

Na Velo soboto miese i pekuo pinci ali pogači

Priprava za Uskrs u Boljunu u 19. stoljeću tekla je ovako: "Na Vieli Pietak ne smije se va zemlje delat, ali sako drugo težačko delo je otprošćeno. Ta dan je veli pos. Na Velo soboto miese i pekuo pinci ali pogači. To je hlep kruha od šenične muoki tako velik, koliko je velika črepnja, va njega zamijese kimela. Siromašneji speče po jeno pogačo, a bogateji po dvije. Potle kuhaju mrs i jaja, a navijo luka. Kada miese pogačo sakemu otroku od sejenega tiesta umijese kolubico. Storije hlebić va kiega zaboduo jaje. Ot tiesta storije dva dugi makaruoni pa ih prik jaja stave va kriš, a kraji pritisno va hlebić. Tako je jaje vijezano, da ne pade. Neki pak na mesto hleba spletuo kito. Zavijo tri dosta dugi makaruoni, tako da od jenega kraja grie se na tanje i tanje, kako kačka. Pletuo ih onako kako žijenska plete svojo kito. Na deblji kraj stave jaje kako i na hlebić. Kada je to pečeno vidi se kako otrok va faše. Neki so sad počeli pinci i kolibici delat od napravnega kruha, kiega delajo tako da šenično muoko zmijese z jaji i maslon, a prilijo mlijeka koliko rabi. Pogača je od šenici, a pinca od napravnega kruha."

Najprvo se ji luka, pak jaje, a potle klobasic i mrsa s pogačon

Za svaki veliki blagdan ljudi su se posebno spremali, a običaj je bio da se na taj dan za odlazak na misu nešto obnovi. Da se za tu prigodu odjene neki novi komad odjeće ili obuju nove cipele. Uskrsna je misa počinjala u zoru, a zvala se je uskrsnuće. "Jutro na Vazan gredo na uskrsnuće kuo počne prvo sunce i nose hrano blagoslovit. Kada prido doma valje fruštukujo. Najprvo se ji luka, pak jaje, a potle klobasic i mrsa s pogačon. Ča je blagoslovno, to se zna, da triebe i pit vina. Uskrsnuće na Vazan je tako storeno da prošešijuon pride s criekvi van jušto kad sunce velijeze. Potle uskrsnuća je pret crijekvo blagoslov hrani. Luka, jaj, klobasic, mrsa i pogači. Manje stvari prinijesuo va košiće, a pogačo va tuorbe. Neki va bisgah prinijesuo dvije pogači. Saki sojo hrano stavi na tla predase. Za blagoslovon hode zvonari od jenega do drugega. Saki in da za plovana od onega ča je prinesa na blagoslov. Tuo nijedan nebi od manje stori."

Posebno je zanimljiv dio o običaju pucanja iz pušaka za vrijeme mise. O tomu Novljan kaže: "Poseban posal je hitat na veli blagdan pa tako i na Vazan. Ljudi ki so bili soldati i ki imajo puško zberu se pret crijekvo pa hitaju kad počnie maša, kad se zakanta Slava, kat počnije Evanđelje, na podizanje i na blagoslov." Zanimljiv je podatak da su za vrijeme mise pucali "ljudi ki su bili soldati", ali, to nisu bili ljudi koji su odslužili vojsku, već članovi vojne posade u Boljunu. Prema ovom navodu možemo zaključiti da je vrijeme koje Novljan opisuje druga polovica 19. stoljeća. U to je vrijeme uskrsni jelovnik ovako izgledalo: "Za ubet na Vazan skuhajo riži va juhe va kie se je na Velo suboto mrs kuha. Potle juhi pride janjac. Jieduo ga s kruhon i lukon. I vina muora bit. Za večero pojiedo uno ča je zustalo od fruštuka i ubeda. Za drugo nedeljo, to je prvo nedeljo potle Vazma, kuo zovuo Biela nedjelja ali mali Vazan, pekuo pogačo, kuhaju jaja kako na Vazan ali manje."

Saki od fameji muora dobit po jeno jaje

Kakav bi to Uskrs bio bez jaja, a o njima u Novljanovom rukopisu nalazimo: "Jaja za Vazan ne smijeo bit ot kega got dneva, nego samo onieste ki so bile znešene na dan sv. Josipa, Sv. Benedikta i Majke Buojže Marčane. Gospodarica na sako zapiše kega dneva je znešeno, zapiše slovo J, B, ali M. Ku ne zna pisat stavi senjal za saki blagdan drugači. Ta jaja triebe nosit blagoslovit i za fruštik na Vazan jes. Saki od fameji muora dobit po jeno jaje od sakega blagdana. Ku ih ni dosti razrieježo jaje na toliko dieli, da saki dobi po jedan diel. Ta jaja ne smiejo kolorat, zač se na njih muora videt ime ali sienj blagdana. Druga jaja užajo kolorat. Koluor kupe va butiege." Zanimljivo da su boju za jaja kupovali u dućanu. (Mirjan RIMANIĆ)

Image

Zameno s tieste stranice:
http://www.glasistre.hr/vijesti/kultura/stari-uskrsni-obicaji-potle-juhi-pride-janjac-395033

Posredni zvir:
Turopolska ForumGorica
POČAKAJ (PO-ČA-KAJ) - Lipa naša čakavska

Lahkodelac
http://www.forumgorica.com/kajkavski/pocakaj-%28po-ca-kaj%29-lipa-nasa-cakavska/msg50747/#msg50747

Ljudevit-
Kaj
Moderator
Postova 53
Post Kopija: ČAKAJ - Lipa naša ča(i)kavska
uključeno: 04.04.13. 16:54

Šetemana pasana
(iliti “prešli tjeden”)

Tjedni pregled najvažneše vesti tere se emiteraju na žminjskomu, ročkomu i od nedavno i na labinskomu govoru v suradne z Čakavskem saborom z Žminja.

Emisija na labinskomu govoru, čita Malvina Mileta:

Šetemana pasana 31.03.2013., 15:21

Posredni zvir:
Turopolska ForumGorica
POČAKAJ (PO-ČA-KAJ) - Lipa naša čakavska
Lahkodelac

http://www.forumgorica.com/kajkavski/pocakaj-%28po-ca-kaj%29-lipa-nasa-cakavska/msg50748/#msg50748

Stranica: 1 2 3 4 5 [6]
Mingle forum by cartpauj
Verzija: 1.0.33.3 ; Stranica učitana u: 0.034 sekundi.

 

Za Vaše ugodnije korištenje ovih stranica koristimo kolačiće. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close