Početek denešjega Valentinova ide davko v povest, vu vreme staroga Rima.

Onda je kršćanstvo bila mloda religija, a na vlasti je bil car Klaudije II.

Car je zabranil ženidbu i zaruke vojnikima kak bi sprečil jihovu želju za ostankom doma,

mesto kaj pejo v rat. No vu to doba živel je i svećenik Valentin.
Svećenstvo je moralo poštivati odluko, no Valentin je ipak ostal dosljedan i poskrivečki

ženil vojnike koji su se šteli ženiti.

Careva kazna ga je sustigla, strpali so ga v tamnicu. Na den 14. veljače Valentinu su po carevoj kazni odrobili glavu. Fletno posle smrti, narod je Valentina proglasil svecem pa tak denes i mi vu modernom vremenu slavimo Valentinovo – Den zaljubljenih.

Tradicije Valentinova su različite po zemlama. ..

U Engleskoj so prije sto let oblačili malo decu kak stariš e na Valentinovo. Deca so hodala od vrota do vrota i popevala Valentinovo pesmu.

U Wales-u su se darivale drvene izrezbarene žlice. Simboli so najvejč bila srca, ključi,

a nosile so poruku “ti imaš ključ mog srca”.

Vu nešternim zemlama je običaj da dekla od momka dobi obleko na poklon , a ako

ona zadrži dar znači da se želi udati za jega…

Kak bilo, da bilo… nega lepšega nek meti polek sebe nekoga koga štimate i imate rada!

To more biti i familija i dekla ili momak..bitno je da herček tuče sto na vuro a leptireki letijo

seposud…
Srečno Vam Valentinovo – nek Vam je saki den!