Pregled tisKAJna

Varaždinske vesti, br. 3528

Piše: Barica Pahič

KAJ je naše pitanje i naš odgovor

Lipljinov rečnik je pobudil veliko zanimanje Varaždincov, al’ i stručne javnosti. Ljudi su ga čitali i vu njem iskali rieči svega detinstva i svoje mladosti, al’ su ga nie čitali same kak rečnik, neg i kak zabavno štivo radi šalnih rečenic štere je koristil da bi riečima dal kontekst, ili, obično rečeno, da bi pokazal njihovo pravo značenje. Zato je rečnik brzo rasprodani.

Več je v ove rubrike bilo puno rieči od rieči i rečnikov. Spominjali smo največ one z naše kajkavske kulturne preteklosti, ponajveč Habdelića, Belostenca i Jambrešića, one šteri su vezani za Varaždin, a njih je puno, skoro toliko kak i za cielu Hrvatsku v to vrieme. Kaj to nie znakovito? A spomenuli smo i našega suvremenika, nažalost od prie štiri lieta pokojnoga Tomicu Lipljina, rođenjem, življenjem i delovanjem stopostotnega Varaždinca i kajkavca. Vnogim Varaždincima, dok idu kre našega kazališča i denes vu vuhu zazvoni njegov neponovljivi glas s pozornice. A on je, polek toga kaj je javno bil na pozornice, letima, onak za svoj gušt, zbiral i zapisival rieči varaždinskega govora, varaždinske kajkavščine i pripremal rečnik, šteroga je vun dal 2002. leta.

Njegov rečnik je pobudil veliko zanimanje Varaždincov, al’ i stručne javnosti. Ljudi su ga čitali i vu njem iskali rieči svega detinstva i svoje mladosti, al’ su ga nie čitali same kak rečnik, neg i kak zabavno štivo radi šalnih rečenic štere je koristil da bi riečima dal kontekst, ili, obično rečeno, da bi pokazal njihovo pravo značenje. Zato je rečnik brzo rasprodani. A kaj nam je pokazal? Istina je da vu njem, poleg najstarejših kajkavskih reči, kak i štokavskih spreobrnjenih na kajkavski i kajkavskih nekaj poštokavljenih, ima puno stranih reči, pogotovo z njemačkoga jezika, ali i z denes modernoga engleskoga, pogotove one z informatičkega, modnoga ili političkoga područja. Ti su germanizmi i anglizmi spreobrnjeni na kajkavščinu i bili su, ili jesu, diel građanskega ili urbanega sporazumievanja. A i to nekaj znači, kaj ne? Znam da bute se sami domislili kaj. A v rečniku se najdu i reči z šatrovačkoga govora ili žargona.

Ono kaj jezikoslovci, ali i si drugi zainteresirani ljudi moreju videti, bogatstvo je kajkavskih rieči z šteri pravi kajkavci moreju te stranjske reči zameniti, pa i to z koliko domišljije jih narod stvara, pogotove one štere imaju preneseno značenje. A bude prihvatljivi i siem kajkavcem, a ne same Varaždincem. Gda su v ruke dobili prvi Ljiplinov rečnik, saki čas su autora upozoravali da mu vu njem fali ova ili ona rieč, a on je to zapisival kak i se druge rieči štere je pokle čul, a v rečniku jih nema. Tak se nakupčalo jako puno rieči v njegve ostavštine. Da to ne bi propalo i pozabilo se, izdavačka hiža “Stanek” odlučila je Lipljinov rečnik znova vun dati v jake proširenem izdanju. Na tem se užurbano dela i rečnik bi trebal biti zdrukan i predstavljen javnosti ove jeseni.

A mesto kakvih drugih šalnih dodatkov, nek budu rečenice z budučega rečnika:

Biti astronom, ne znači brojiti zvezde. Brojiti zvezde, znači biti biti lenčina.
Naši biležniki menjaju aute kak ja štomfe.
Da sem bil mali, mislil sem da je ambasador dobre vole, ambasador koj se je napil.
Iskati iskrenog političara je kak iskati žabje perje.
Pred svetim Petrom nema advokata.
Arogantno se ponaša samo mulec.
Penes nemam, a drugač sem dobro.

http://varazdinske-vijesti.hr/kaj-je-nase-pitanje-i-nas-odgovor/ove-jeseni-kajkavski-recnik-bude-zdrukan-i-predstavljen.html
i(l) str. 39. sim
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf/3528.pdf

Zadruga – Od blata do neba – Špancirfest 2012, 04:05

http://www.youtube.com/watch?v=MNzfEilWG-s

Zadruga – Od Blata Do Neba (1993) spot ultra HQ, 03:15