Naš deda

I gda got smo lačni cvileli

čez obloke lukali i gledeli

gda bu prešel kumrovečki cug

pak z jenga dobri japa zišel

zez posla, ziz Zagreba belog došel

i dišečeg belog kruha prinesel.

 

Kak smo ga some želene čakali…

 

Mi mali pajnkreti, jengvi nuki

kak nas je radi navek zval

zločesti, živi i nori

za nike peneze nas nebi dal

kateri smo mu some škodu delali

al nas sejene, najrajše mal.

 

A, si vele, da je imau, najbolše črešnje bele.

 

Biu nam je se kaj smo šteli: mama i tata

teta ziz vrtića, hudi vučitel, igračka najslajša

tak dober, ziz jenga si mogal se hasni mati…

gda je čez trdi lapor zdenec kopal

posmeknul se i v njeg opal, pak hmrl

da bu zanavek odišel, niesme mogli znati.

About the author

Dragutin Dubravčić

Zaljubljenik u starine, kolekcionar, numizmatičar, pisac i pjesnik... Po zanimanju kipar. Rođen u Zaprešiću, kod bake i dede. Ilustrator i slikar. Učesnik bezbrojnih likovnih kolonija. Učesnik mnogih Jutara i Večeri poezije. Izdao nekoliko knjiga pjesama...roman...povijesne knjige... od kojih na kajkavskom "Kajkavijana zgubidana". Volim putovanja i istraživanja svega novog.