Pregled tisKAJna
Zagorski list
e-vundano 19.10.2013.
Iz bakine pučke bilježnice
Z mamičine pučke (japo)teke
Stare vrane ne zoblju črve krej brane
Meni su moji doma znali reči da stare vrane ne zoblju črve krej brane. Jer tuo spametni tiči ne diielaju. Nijesam onda znala da mi se ne govori o tiči, nek o ljudi šteri su se vu životu nafčili pameti i vesame ne da paze kaj dijielaju i govoriju; nek i na mrzle pušeju
Piše: Zoran Gregurek
Da su životno iskustvo i mudrost, puno puta važniji od formalnoga obrazovanja, u svojim je pričama kao poruku stalno na specifičan način isticala naša hraščinska baka Ivka, pučka sveznalica.
– Gda sam bila mala, nigdar mi nije bile jasne zakaj mi starejši govoriju da ve nebrem razmeti kaj mi govoriju jer bu mi se došle na meste gda bum vlovila lijeta – govorila je baka. A ta govorancija bila je vezana za životne zakonitosti i mudrosti.
– Meni su moji doma znali reči da stare vrane ne zoblju črve krej brane. Jer tuo spametni tiči ne diielaju. Nijesam onda znala da mi se ne govori o tiči, nek o ljudi šteri su se vu životu nafčili pameti i vesame ne da paze kaj dijielaju i govoriju; nek i na mrzle pušeju – mudrozborila je baka. Starica je naglašavala da izrečena mudroslovija posebno vrijedi kod ljudi koji su lakovjerni.
– Veli se da dobroga do bedaka nema ni koraka. Zate se i mnuogi spečeju da čistoga srca i duše idu neke zbavljat i onda se spečeju jer su se preveč izložili i dobili su ni krivi ni dužni po gupcu. Zete navijiek treba poslušati stereše i pazite gde i kaj komu veliš, napraviš – savjetovale je baka koja je uvijek više puta razmislila prije nego što je nešto rekla ili napravila.
– Tuo ti je jen od receptof i za dugi život – dobacila bi pronicljiva starica.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
V-rano jutro
V joytre sum sa rune staulo
Bilo bi zgodno da se (okolo)bednjanski KUD-i i glazbeni sastavi vukluče v popularizerajne hrvatske (i bednjanske) narodne pesme «Vjutro rano», tere je (glazbeno, ne tekstualno) jednak prvi tal (del) negda austro-ugarske himne «Gott erhalte Franz, den Kaiser» (hrv. “Bog, čuvaj cara Franca»), a de(ne)s nemačke himne «Das Lied der Deutschen (hrv.: “Pesma Nemcov”), poznateše pod nazivom «Deutschland, Deutschland über alles».
Gradiščansko-hrvatska verzija pesme «Vjutro rano» je, najme, prek Jozefa Haydna (Josipa Hajdina), teri ju je izdal kak «Volkslied (hrv.: narodna pesma) postala glazba austrijske himne. Haydn je inače vu sva dela vuvrstil prek 30 motivov z gradiščansko-hrvatske narodne glazbe («posudil si si je»), no vu slučaju pesme «Vjutro rano» je bil pošten (ne rekel da je negva).
Ova melodija bila je cesarsko-kralevska himna Austro-Ugarske do propasti te države (leta 1918.). Posle poraza v 1. svetske vojne Austro-Ugarska se raspala, Austrija je postala republika, pak su Austrijanci othitili carističku melodiju «Vjutro rano».
Nemci su pak do 1918. imali za glazbu himne melodiju teru i den-denes koriste i rojalistički Englezi (God save the king/queen (hrv.: Bog čuvaj krala/kralicu)). Kak su i oni zgubili 1. svetski rat, postali su republika, otirali cara i carističku himnu, ali jim ne smetalo da leta 1922. zemu sebe za glazbu himne melodiju «Vjutro rano».
Pesma «Vjutro rano» na repertuaru je (bila) (a da morti ni ne-znaju nejnu povezanost z melodijum nemačke himne) med ostalem Lada, Pevačke skupine Aktiva žena Donja Dubrava (pesmu je se dobe zapisal vlč. i muzikolog Vinko Žganec), FA Makovac (Zagreb), …
Navodno je to i marijo-bistrička pesma.Obširneše:
http://trnac.net/2013/10/30/hrvatska-pesma-nemcov-v-joytre-sum-sa-rune-staulo/
Ustal sam se rano jutro, 02:02
MFS 26.8.2006 (v Metlike?)
