Zakaj bi se čitajuč knjige zeznale da denešnje naše bogatstve; tvornice, ceste, željieznice za druobne peneze kupujeju stranjski bogataši. I domači sumnjivega podrijetla. Zakaj bi decu zanimale kaj je f “Pod starimi krovovi” pisal Đalski? Pak, tam su degenerierani plemiči govorili kajkafski, se su rasprodavali, a onda jafkali kak su bogečki, kak npr. gorke-smiešni Cintek, “presvietli i plemeniti”, za šteroga je poslužil zbilja istiniti lik. Živel je negdi blizu Klenovnika ili Ladanja.

KSAVER ŠANDOR GJALSKI (Đalski)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Dok je srca bu i krova(cije)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Varaždinske vesti, br. 3605, 04.02. 2014.

Piše Barica Pahič

Prešli su zimski prazniki i deca su se nazaj našla f školi. Kulike sem fpučena, perve dneve su si, srečna kaj su se nazaj našla skup, zmenjivala priče o tem kak jim je bile na feriju i kaj su dielala. Zajednički nazivnik je tuo da su se pune družila, tulumarila, išla na koncerte, veselila se. Same su rietki, oni bolj financijski potkoženi, v inozemstvu skijali zate kaj prinas sniega nie bile ni za liek.

Drugi su surfali po internetu, treći pune gledeli TV, dečki največ utakmice, a ženski diel populacije one, največ bedaste američke filme o maloljietnicami štere v koleđi osnivaju kojkakva sestrinstva na čelu šterih su obične kakve bogate, bahate i razmažene lepotice. One na zub zemeju kakvu drugu ljepoticu za šteru misliju da jim nie ravna i onda prične borba za najljiepšega dečka, a pobiedi ova druga. Napeto kaj ambrela. Pak tuo je i normalne. Mladi muoraju proživeti mladost. Je, neki su, opet največ ženske, i čitali. A kaj? Kojkakve magazine s trači o našim ili sveckim selebritiji ili krimiče i ljubiče. Z spomenka takvih “tinejđeric”, štere bi trebale čitati realističku literature, svecku i našu, čula sem da jim je tuo jake dosadne, pa same male “vudrene” štreberice (a biti štreber je sramota) čitaju “Zločin i kaznu” ili “Anu Karenjinu”

Vidi se, i takvih ipak ima. V “Madam Bovary” ne vidiju ništ skandaloznega, a čudiju se one frka radi “Theresse Raquen”. Normalne. Decu vu te duobe ne zanimaju knjige v šterimi bi mogli prepoznati denešnje Kičmanoviće, Laure, Mecene ili, kak i denes imame iste mrtve kapitale v slavonskimi ravnicami, Laure i Tene (denes se zoveju sponzoruše) kak i prie 150 liet, a fnuogim su baš te uzori. Pitanja seksa su “top teme”, kaj je čist normalne.

Zakaj bi se čitajuč knjige zeznale da denešnje naše bogatstve; tvornice, ceste, željieznice za druobne peneze kupujeju stranjski bogataši. I domači sumnjivega podrijetla. Zakaj bi decu zanimale kaj je f “Pod starimi krovovi” pisal Đalski? Pak, tam su degenerierani plemiči govorili kajkafski, se su rasprodavali, a onda jafkali kak su bogečki, kak npr. gorke-smiešni Cintek, “presvietli i plemeniti”, za šteroga je poslužil zbilja istiniti lik. Živel je negdi blizu Klenovnika ili Ladanja.

Buog da sme se riešili takvih ostatkov izrabljivačkega feudalizma. Nikaj zate kaj su se seljaki skorem v kmetstve našli. Pa još da iščeju nekakšne “dublje poruke”? Morti bi zeznala da se v naše socijalne povesti stvari ponavljaju. Ma hote spat! Jenoga dneva i tak jim tuo same bu došle v glavu.

Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/kaj-je-nase-pitanje-i-nas-odgovor/morti-se-nekaj-more-nafciti-i-citajuc-knjige.html
i(l) str. 23 sim:
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf/3605.pdf
Aktuelni broj VV:
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pod starim krovovima – Kvartet Gubec, 03:04