Kaj nebomo furt gombali i jamrali kak nikaj ne dojde k nam v Međimorje prek Drave, pred mesec dni je došlo par milijoni pužov. I to vsake fele. A dok imaš par milijoni nečega unda si bogat čovek, ali te puži, a to so vam oni nejvekši bokci jerbo niti hižice nemajo, bodo nam vse pojeli do čega dojdejo.

Međimurske novine, br. 973, 09.05.2014.
e-vundano 12.05.2014.

Piše: Jožek radnik

Premišlavanje Jožeka radnika

Kaj nebomo furt gombali i jamrali kak nikaj ne dojde k nam v Međimorje prek Drave, pred mesec dni je došlo par milijoni pužov. I to vsake fele. A dok imaš par milijoni nečega unda si bogat čovek, ali te puži, a to so vam oni nejvekši bokci jerbo niti hižice nemajo, bodo nam vse pojeli do čega dojdejo. Ne znati de so jiv držali do ve, pak te so lačni bole nek termiti. Morete si misliti kakša je to glad da koprive i luka jejo. Jako sam najgerek kak se jiv bodemo rešili, a nekak bodemo morali ak očemo kaj bodemo meli nekaj za brati od onga kaj smo posadili i posejali. To je vekša nevola od čekov naše drage, ljubljene i nigdar prežaljene Porezne uprave.

Vsi se još dendenes spominajo, pak i ovi pre čakoskoj grackoj vuri, o tomo kak je lepoga govora održal župan v Šajerici za Den županije. Neje to nikaj kaj ga je pofalila prva potprecednica Vlade Vesna Pusić jerbo je on jeni libling, nego ga falijo ljudi na vse strane. Mi Međimorci smo lokomotiva štera v Lepoj našoj vleče naprej, rekel je Matek, ali nejdemo tak fletno naprej kak bi morali jerbo smo mi lokomotiva na vuglen, a ovi šteri na ogej mečejo nam imajo plačo cirka tri jezere kuni. Da bi meli sam malo vejč još bi bole delalai, a i bolšega vuglena bi mogli kupiti, pak bi to vse čuda bole zgledalo jerbo bi fletneše išli naprej i to tak kaj nam bi cela Lepa naša bila jalna. Znate kak je to, mi Međimorci se furt falimo kak je naš međimorski jal naš brend i kak se ga nikak nebremo rešiti, ali rečite mi, prosim vas lepo, na čemo bi nam Hrvati mogli biti jalni? Na našaj plačaj štere so nejmenše v Lepoj našoj ili pak na temo kaj nejveč delamo, a nejmeje imamo? Ili pak mortik na temo kaj smo lokomotiva? A vsi znamo da on šteri naprej leti ili pak visoko štrči navek dobi po gopco! Pak mi Međimorci to nejbole znamo: vsi porezi i nameti se nejpredi i nejfletneše poberejo v Međimorjo. Mi ne bežimo od toga jerbo dobro znamo da božje ide k Božeko, a caro pripada jegovo, sam nas gvinta to kaj nešterni to isto pripovedajo, ali tak ne delajo, pak se državna kasa ne puni z vsih krajov Lejpe naše jednako.

Na Prvi maj, državni svetek da se ne dela nek se fešta i svetkuje, došli so v Čakovec Zoran Milanović, precednik esdepea i Zoki Milanovič, precednik hrvaške Vlade. Došli so na bažol šteroga so pre Staromo grado kuhali esdepeovci. Kak vsi znamo, den predi je naša Međimorska županija mela svoj Den, a obslužavali smo i Spomenden na pogibijo P Zrinskog i Frankopana, ali unda je niti jeden ne ftegnul dojti jerbo je to svetek Sabora, a ne Vlade, a i naš župan je haenesovac, tak da si moremo misliti kak je to vse bajno i sjajno med “kukurikačaj”? To je još ne vse. Zoki furt pripoveda kak moramo šparati, kak je naša država draga, kak trošimo več nek služimo i kak živimo bole nek bi trebalo v toj krizi, a unda je on došel v Čakovec na bažol z sedem državnih auti. I to kak? Vsi znamo da je v Čakovco bila partiska fešta i došel je Zoran kak šef partije jerbo so ga pozvali naši partijci, županijski šef Mladen i gracki Mario, a tu so kcoj došli vsi ostali partiski saborniki, načelniki i gradonačelnik i to je Zoran došel tak kaj si je od premijera Zokija posodil državne aute i unda ga je bilo sram, pak je sobom zel i jega. Zato sam vam mam rekel da so v Čakovco bili obedva i partijac Zoran i premijer Zoki. Dok se fešta so Čakovčanci i Međimorci dobri, a dok tre dojti i nekaj pomoči, nekše peneze donesti unda odide nekam drugam. A mortik ga naši esedepeovci niti ne zovejo za takšega nekaj jerbo mi v Međimorjo več vse imamo. Čudno je da vsi znajo gde smo mi dok tre poreze pobirati?

Rekel sam vam več zadjipot da ga ne pravoga bažola brez “seljakov”, pak je tak bilo i ovo leto. “Seljaki”, očem reči, haesesovci so kuhali svojega bažola na Martici, kak i navek. Tam je posle odličnoga bažola grmelo i prašilo se, ali se vse to zalijalo z dobrim gemištima i v društvu Zorana Vidovića – Zokija, gazde i šefa međimorskih “seljakov” i jegov pajdašov, tak da bode toga prvomajskoga piknika teško pozabiti. Što zna zna!

Za Den županije je Zrinska garda, štero vodi Lojz Sobočanec, poklonila nam Međimorcaj bisto Petra Zrinskoga štero je napravil sin naših bregov i goric, Mihael Štebih, kipar, slikar i gardista. Postavili smo ga pred zgradom županije i to tak kaj gledi prema hiži kak da je porter i kontrolera da težaki ido na posel, a da pak z posla. Najte me krivo razmeti, pak je to ne spomenik za težake županije nek za vse naše Međimorke i Međimorce i zato ga ne tre skrivati. Peter je pravi mož, a tak ga je i Miha sklesal, i zato ga je trelo brnuti prema vulici nek ga vsi vidijo šteri polek idejo. Mi domaći ga teško najdemo, a kak ga bodo unda stranjski našli.

Dok sam videl Petra Zrinskoga kak zgledi kak pravi mož, a takši je i moral biti ak je vupal reda delati v Ausrougarskoj, mam mi je na pamet opal naš Mikloš Zrinski Sigecki, šteroga smo deli na skradnico v čakoski park. Nebrem veruvati da je Mikloš bil tak mali kak kepec, a tulikši let so ga Turki ni mogli sfondati. Nekaj mi tu ne štima. Trelo bo Mikloša dodelati ili pak novoga i vekšega naprajti kaj bode onakši kakši je bil: strah i trepet negdašje Evrope. Ak je prevnuk Peter takši mož unda je pradedek Mikloš moral biti još vekši i jakši. Pak pred jim so bežali i klečali, i to na leta, vsi Turčini.

Kaj nebomo furt gombali i jamrali kak nikaj ne dojde k nam v Međimorje prek Drave, pred mesec dni je došlo par milijoni pužov. I to vsake fele. A dok imaš par milijoni nečega unda si bogat čovek, ali te puži, a to so vam oni nejvekši bokci jerbo niti hižice nemajo, bodo nam vse pojeli do čega dojdejo. Ne znati de so jiv držali do ve, pak te so lačni bole nek termiti. Morete si misliti kakša je to glad da koprive i luka jejo. Jako sam najgerek kak se jiv bodemo rešili, a nekak bodemo morali ak očemo kaj bodemo meli nekaj za brati od onga kaj smo posadili i posejali. To je vekša nevola od čekov naše drage, ljubljene i nigdar prežaljene Porezne uprave.

Dugo se je to kuhalo v esdepeovom lonco i na vse zadje je kuhar Slavek, kum vsih kumova, ostal brez posla. Dugo se je pripovedalo kak se Slavek i Zoki spominajo sam prek nišana, ali dok je Slavek gulil nas Hrvate i punil državno kaso Zoki je magadil. Unda je došel na svetlo dneva Slavekov pajdaš Dragun, šteri je dobil zajma črez nered, posle so vum došli grehi sisačke županice Marine Merzel, a Slavek joj je bil kum, ali dok ga je stajla glavna porezna šekutorica Nada Čavlović Smiljanec unda ga je Zoki zel na zob. Dok je Zoki zazvedil kaj je svojim pajdašima, prek predstečajni nagodbi (a i mimo jif) oprostil stotine milijoni kuni, unda se je kupica prelijala i od torka je minister za peneze Slavekov zamjenik, Boris Lalovac. Gazdi je prekipelo i odrezal si je deesno roko. Najgerek sam je li mo bode dosti leva kaj ostane i dale šef Partije i precednik Vlade ili pak bode odišel po riti k meši kak naša soseda z Dežele Alenka Bratušek?

Ve vidite na kaj so nas dopelali naši “kukurikači”. Vsi so v Evropi odišli vum z krize sam mi i Cipar ne. Osem let so se “kukurikači” prepravlali kaj bodo prevzeli vlast v Lepoj našoj i ve dok so došli na vrh neso znali kaj naprajti, pak so nas pokoturnuli doli z brega. Mi smo veruvali da oni nekaj znajo, a ve se pokazalo da ništ ne znajo, a nečejo priznati da ne znajo i ve smo tu gde smo je. Tak nam i treba!

Zvir:
http://www.mnovine.hr/kolumne/Jožek%20radnik/1/I%20k%20nam%20so,%20ipak,%20došli%20milijoni%20z%20Hrvaške
i(l) str. 56. sim:
http://issuu.com/mnovine/docs/mnovine973i
i(l) str. 56. sim (?):
http://www.mnovine.hr/images/pdf/973/mnovine973i.pdf      (?)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Puž-muž, diži roge van
Žena muža za buču prodala, 01:03