Kajkavska (špi)c.ajtmašina: Vnuegi su se našpičili na slabi uspeh na mature

Ovega, pak, su se leta neki najbolj našpičili na slabe rezultate mature, a največ, pak, nate kaj navodne nijeden maturant nie sto posto riešil test z hrvatskega jezika.

Kajkavska cajtmašina

Kiseli vuGorki
(V)SE( )ZONA KIS(S)ELE VUGORKOV
Kolovoz i okolo-vozi
IŠLA MAR(T)A Z KOLOVOZA (kolodvora)
Kiseli c(j)elovi, KIS(S-CJ)EL(OV)I, Küsschen-i, kušleci

Varaždinske vesti, br. 3630, 29.07. 2014.

Piše Barica Pahič

KAJ je naše pitanje i naš odgovor

Vnuegi su se našpičili na slabi uspeh na mature

Ovega, pak, su se leta neki najbolj našpičili na slabe rezultate mature, a največ, pak, nate kaj navodne nijeden maturant nie sto posto riešil test z hrvatskega jezika.

Deci muora biti jasne kaj muoraju znati za šteru ocenu. More biti da i nema onie šteri bi imeli kolac, kvrgu, kajlu, cviku, keca – kak se deca ne zoveju jedinicu, ali nemre biti ni da večina ima ocenu odličan. Tuo je znak da je ili program premale zahtevni ili predavač nema kriterija. Ili su si učeniki geniji? Denešnji programi su pretrpani, drugač rečene, nemaju odgovarajuči broj nastavnih vur.

Nieje same vrieme zmiešane. I obični ljudi su nekak zmiešani i nemirni. Tek sme premogadili vrieme mature, upise f srednju, na visoku škuolu ili na sveučilišče, ali se pitanja školskega uspeha još povlačiju i vodiju žučljive rasprave o tem z leta v leto na isti način. Kritike na račun školstva su jednake kak i iskanje krivca za neuspehe. Ovega, pak, su se leta neki najbolj našpičili na slabe rezultate mature, a največ, pak, nate kaj navodne nijeden maturant nie sto posto riešil test z hrvatskega jezika. Bile kritike utemeljene ili nie, znali se krivci ili nie, stvari se ne mienjaju. Jesu li krivi programi, školski standard, potplačeni, podcenjeni i razočarani prosvetari?

Ne cieni se rad, moralne i etičke vriednosti su zanemarene, a naše je doba drukčeše, prilike f šterimi živime drukčeše, a bormeš su i deca drukčešega ponašanja. Se to si zname. Bez dubinske i temeljite preobrazbe i poštovanja starih, dobrih i proverenih vrednosti same jambrame i mačka potežeme za rep, a on jednak mijauče. Još nema genija kie bi se to preobernul.

Gda đaki pokazuju slabe rezultate, ili ne valja program ili se slabe ostvaruje. Teorija postavlja da ocene učenikov pri dobrem programu i dobrem predavaču moraju biti raspoređene tak da največ učenikov ima ocenu dobar, a kulike je veoma dobrih, tulike je dovoljnih, kulike odličnih, tulike nedovoljnih. Ali f praksi neki to nemreju, a drugi nečeju poštovati. Predavač bi muoral najprie izgraditi kriterij za dvojku. Dalje se same se od sebe poravnava. Deci muora biti jasne kaj muoraju znati za šteru ocenu. More biti da i nema onie šteri bi imeli kolac, kvrgu, kajlu, cviku, keca – kak se deca ne zoveju jedinicu, ali nemre biti ni da večina ima ocenu odličan. Tuo je znak da je ili program premale zahtevni ili predavač nema kriterija. Ili su si učeniki geniji? Denešnji programi su pretrpani, drugač rečene, nemaju odgovarajuči broj nastavnih vur.

Programi bi trebali utvrditi same bitne stvari i z njimi uskladiti satnicu, a pokle i maturalna pitanja. Ak je gradiva preveč, nema se časa ponavljati i viežbati. Bez viežbanja se ne vuči ni gramatika ni matematika, a bez (teške) gramatike nema znanja ni poštovanja svojega jezika ni svojega identiteta. Jezik v javne uporabe pokazuje razinu obrazovanja i kulture. Premale se čita. Čitanje je nie same zabava. Z njim se spoznaje sviet, vuči i razvija mišljenje i usvaja ispravni jezik. Tak bi trebale biti, a je nam kak nam je. Dek se ništ ne mienja, zabadav je iskati krivca.

Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/kaj-je-nase-pitanje-i-nas-odgovor/vnuegi-su-se-naspicili-na-slabi-uspeh-na-mature.html
str. 23 sim:
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf/3630.pdf
Aktuelni broj VV:
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Krunoslav Cigoj – Ti još ni ne znaš (Popevke zanavek) Krapina 1997. HQ, 03:52