Deda

Kaj ste mali med sobum

te je pak vaša stvar

al vu ove hiže vredi

some moj zakon predi.

 

To je se kaj je deda mal za reč glede svađe zeta i kčeri.

V nikaj se ni pačal some je štel da bu po jenguvom, jer on zna

kak je praf, a stopam je išče žalosten i ni mu ve drago.

Z vešalice je potem zel škrlak, te del na glavu i krenul vun.

Bil je dobra i mehka srca, pobožan i tih , pa mu saka svađa

žmehke dojde. Ni razmel te mlade teri se some žure i nekam

terčiju. Se bi na brzinu i se bi šteli mati mam. Ziz nih je

snubil greh. Tak si je on to zgruntal.

Pri vrati, na poceku je zestal, obrnul se pa išče povedal:

 

Najte se karati, deco draga

i tak sejene ves život projde:

ni trepnul prav z okem nisi

a jurve na groblu, zesem ti si!

About the author

Zaljubljenik u starine, kolekcionar, numizmatičar, pisac i pjesnik... Po zanimanju kipar. Rođen u Zaprešiću, kod bake i dede. Ilustrator i slikar. Učesnik bezbrojnih likovnih kolonija. Učesnik mnogih Jutara i Večeri poezije. Izdao nekoliko knjiga pjesama...roman...povijesne knjige... od kojih na kajkavskom "Kajkavijana zgubidana". Volim putovanja i istraživanja svega novog.