pregled tisKAJna

Varaždinske vesti, br. 3550, 15.01. 2013.

Piše Barica Pahič

KAJ je naše pitanje i naš odgovor

Negdar su plakali… 

– Viš, napriliku, pred tridesetimi lieti, a bil sem još mali dečec, moja se babica molila Bogu da moj tatek čim predi ide f penziju, a denes se moja babica Bogu moli da ja čim duže dielam i da me prerano ne pošlju v mirovinu..

Prek božičnih i novolietnih svetkov smo se kojkak zabavljali pa je bilo i zabavnih spomenkov  kak na priliku ovie. Čula sem ga v cugu šteri je od Zagreba pospane i od slavlja zmučene ljude peljal vu Varaždin. Cug je kloparal, a ljudi su driemali i drmusali se.Negde pokle Zaboka, v cug je došlo jeno društvo, ne baš čist trezno, ali dobre raspoloženo i još sigurno na nogami.

Jedni od nji  su ostali stati pri vrati, a drugi se sprešli gor-dol po vagonu i onda  si seli  f pregradek iza mene i nastavili  spomenek, jasne na kajkafščine, i to otprilike ovak:

– Ja ti trdim da mi, društvo f celini, kak god da nam je, v zadnje vrieme zapraf napredujemo.

– Kak to misliš? Pa f čemu? Pri takve politike!

– Viš, na priliku, pred tridesetimi lieti, a bil sem još mali dečec, moja se babica molila Bogu da moj tatek čim predi ide f penziju, a denes se moja babica Bogu moli da ja čim duže dielam i da me prerano ne pošlju v mirovinu..

– No, pa kaj s tiem? Babica se jednak moli Bogu. I negdar i denes. Kaj bi tak stara druge i dielala?! Ja tu ne vidim nikakev napredek. Same je tvoja babica starejša. Pa morti ima več sto liet!

– Hi,hi, hi, ha, ha ha  – čul su se nekšni promukli ženski glas.

– Ta ti je dobra! Ves si vražji! Kaj ne, Vincek je naviek bil šalni.

– Nek mi razloži tie svuoj napredek! Nek ne govori kaj god!

– Kak ne razmeš? Prie se molila da se tatek ne diela predugo nek da si male vživa v prirode i brine za grunt, a denes pak želi  da ja imam posel i vživam v delu. Kaj to ni napredek?

– Kaj god! Ljudi naviek dielaju same zate kaj moraju. Ne vidim nikakšne razlike.

– O, je! Tu su najmenj dvie razlike. Perva je f terminologije, a druga f penezi šteri se f mirovini dobivljeju.

–  No, dobre. S temi razlikami imaš praf. A napredek?

– Kak ne vidiš! Napredek ti je i f razlogu za molitvu. I za plač.

– Naj biti smešni. Kakev pak vezda plač?

– Viš, onda se je plakalo zakaj se mora raditi, a vezda zato kaj ljudi nemaju kaj delati. Kužiš?

– Ne! Ne vidim kaj zaprav hočeš reči.

– Ne vidiš? Ne vidiš zate kaj još niesi zgubil posel, dobil si stan pa ne moraš otplačati kredit, nijenom prijatelju niesi jamec pa ne moraš plačati kredit mesto njega… Zate se niesi razvil do stupnja da razmeš napredek. Gda se to dosegneš, razmel buš.

– Hote k vragu  s tiem mudrijašenjem.Rajše bumo popievali – začuje se znovič onie ženski glas i zaprične: “Kaj pa nam moreju, moreju, moreju, kaj pa nam moreju…”

Da je cug stal, popevajuč su zišli vun,  a meni pak je još dugo vu vuhima zvonilo ono: moreju, moreju…

Zvir.
http://varazdinske-vijesti.hr/kaj-je-nase-pitanje-i-nas-odgovor/

i(l) str. 21 sim:

http://varazdinske-vijesti.hr/pdf/3550.pdf

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Prečitajte (skoro pa) aktuelno vundajne “Varaždinske vesti”:
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Sulić Drago – Ivica Šerfezi i Ljupka Dimitrovska – Kaj nam pak moreju.flv, 02:37

http://www.youtube.com/watch?v=WRcHnIwjuhI