Pregled tisKAJna

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Varaždinske vesti, br. 3590, 22.10. 2013.

Piše prof. Barica Pahič

KAJ je naše pitanje i naš odgovor

Moralne paralele i vertikale
 
Se to ljudi znaju, ali jih se ipak na te treba stalne podsečati. Pune put gore isplivaju oni ki tuo ne zasluže. Pune su jih novine, a vnogi se još sami proglašavljeju moralnimi veličinami. Tak onda prične spoređivanje i namietanje pitanj: A more osoba štera iza sebe ima moralno upitne ponašanje, poradi jednega čina, morti i v dobre namere, postati moralna veličina? Kaj se na tuo more reči, pogotove gda visuoka priznanja dobe takvi, a iza toga stoji nekšna laž, sebična sila ili muoč?

Kaj je to kaj se zove moral? Riečniki stranih rieči tuo definieraju kak pravila po šterimi se mora živeti v neki ljudski zajednici, a značiju poštenje, istinoljubivost, dobruotu, spremnost na pomaganje drugim ljudem, poštivanje druge osobe, njejnega prava na život, njejne imovine, opraštanje i se one kaj ljudem pomaže da skladne žive jeni kre drugih i v grda duoba. Nemoralne pa je se kaj se tomu suprotstavlje.

Ta se pravila zgrađujeju med ljudmi od pamtivieka, zapisana su v Deset zapovedi Božji, prenašaju se z jenega naraštaja na drugi, za njih se zalažeju se religije svieta, moralni moreju biti i oni šteri ne strahuju od Božje kazne, neg od ljudske osude. Večina ljudi osuđuje nemoral, želi poštene živeti, a moralne vriednosti čuva i potvrđuje. Moral se zalaže za red med ljudmi. Z nji ljudski ruod izvodi svoje zakone. Istina, moral je promenjiv, ali v nekimi stvari i stalen. Negdar ljudi moreju grešiti i iz neznanja. Ali ima i takvih ljudskih zajednic štere ne priznaju moral večine. Kradljivci ne misliju da je krađa nemoralna. Drugač ne bi krali, grabežljifci se nemreju zastaviti da nekaj ne zgrabe za sebe na štetu drugih, lažljifci nemreju bez laži, a sebičnjaci su same sebi važni. Zate za njih velime da nemaju savesti. Človek šteri ima savjest, derži do morala, a ak ga prekrši, peče ga savest i hoče to popraviti. Na žalest, ljudi bez savesti su več put prodorniji i uspešniji od onie šteri poštivljeju viečna moralna pravila.

Se to ljudi znaju, ali jih se ipak na te treba stalne podsečati. Pune put gore isplivaju oni ki tuo ne zasluže. Pune su jih novine, a vnogi se još sami proglašavljeju moralnimi veličinami. Tak onda prične spoređivanje i namietanje pitanj: A more osoba štera iza sebe ima moralno upitne ponašanje, poradi jednega čina, morti i v dobre namere, postati moralna veličina? Kaj se na tuo more reči, pogotove gda visuoka priznanja dobe takvi, a iza toga stoji nekšna laž, sebična sila ili muoč? Nič. More se same smejati. Več je rečene da je smieh “uglađano lice očaja i nemoći”, “neuništivo utočište slobodnog duha” i “dobrohotno suprotstavljanje ludosti svijeta”. No, če se moremo smejati, da onda naj bu z jenim vicom:

 Jankič je išel v cirkvu i zestal jenoga stranačkoga funkcionara.
– Kaj se ideš Bogu moliti za oprost kaj si prevaril se koje si mogel i pokral se do čega si došel? Nikakva molitva Bogu te od toga nebu odriešila. Kaj ne znaš da to ni za oprost. Za tuo se ide f pekel?
 – Naj reči! Zbilja? Žuri mi se. Vidime se tam.

Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/kaj-je-nase-pitanje-i-nas-odgovor/
i(l)
str. 25. sim
(vezilo funkcionera morti samo ograničeno vreme)
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf/3590.pdf 
Aktuelni broj VV:
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1     

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ANDRIJA KOS I OPTIMISTI ZAGORJA POŠTENJAK, 02:56