Kajkavska cajtmašina
Kiseli vuGorki
(V)SE( )ZONA KIS(S)ELE VUGORKOV
Kolovoz i okolo-vozi
IŠLA MAR(T)A Z KOLOVOZA (kolodvora)
Kiseli c(j)elovi, KIS(S-CJ)EL(OV)I, Küsschen-i, kušleci
Varaždinske vesti, br. 3622, 03.06. 2014.
Piše Barica Pahič
KAJ je naše pitanje i naš odgovor
Ne pokaže voda same kakvi su ljudi v nevolje
Ne pokaže voda same kakvi su ljudi u nevolji i neg kakvi su oni štere nevolja nieje zahvatila. Slikarski posel pak otkriva da slikati znači “prodrijeti u vlastitu krv”, “ući u najdublji dio sebe” i “u tami svoga postojanja prepoznati svijetle bisere koji čekaju da budu pretvoreni u metaforiku boja”. Ak človek more drugemi otkriti doživljaj ljepote, napravil je plemenitu stvar.
Tri dogajanja su obilježila ovelietni svibenj; stalni dežđi, velike poplave i izbori za EU parlament. Prinas ljudi ne pamte gorše i težeše poplave od ovie, nie same v naše deržave neg i pri naši susedi. Veliki dežđi napunili su rieke, a največ Savu, štera je od obilja vode čist ponoriela, zrušila nasipe i potopila naselja, puolja, tranjike i šume, vlejala se f hiže i štale, podavila ili pretirala blage i živinu. I ljudi i zvieri muorali su spašavati živu glavu. Bila je, veliju, biblijskih razmerov i se je pokazala; i ljudski mar, i nemar, i dobre, i zlo. No o tem govoriju se novine i RTV – postaje. Dežđi manj curiju, voda se povlači i otkriva same jad i pustoš, a i izbori su prešli. Zvuordali su političke odnose v zemlji. Ni o tem ništ nuevega nemrem napisati niti se šaliti. Kaj je tragične izazivlje suze, a nie smieh. Čemu ritati mrtvega magarca?
V drugi predeli, onie pošteđeni poplave, ljudi živiju po starem i baviju se svojimi posli preživljavanja v ovemi teški časi, ali i stvaralaštvem štere prelazi okvire brige za kruh sagdiešnji. Jena takva osoba je i varaždinska profesorica, pjesnikinja i amaterska slikarica Ružica Marušić-Vasilić. Baš v duoba najgorših poplav otprla je svoju izložbu slik za vučenike, profesore i se druge odrasle i namernike v restoranu Elektrostrojarske škole Varaždin. Ona je poznata varaždinske književne publike nie same kak predstavljačica knjig članov Varaždinskega književnega društva neg i kak njegva bivša predsednica i autorica pesničkih zbirk. Poznata je i kak slikarica štera je več put samostalne ili v skupnimi izložbami otkrila i svoj slikarski talent. Izlagala je v Galeriji “Jamnić” v Lepoglave, v Drugi osnovni, Glazbeni i v Elektrostojarski školi, pa v Galeriji “Forum” i tri put v Likovne galerije Varaždin (LUV-u).
Ovie put je pokazala dvadeset i tri slike na tri temeljna motiva; cvietne, one nadehnute morjem i mrtve prirode. Tu je pokazala največ preciznosti, rafiniranosti, produhovljenosti i posebne slikarske poetičnosti (Svijećnjak i mimoze, 101 ježinac, Vrč i mlinac). Prelievanjem boja realističnim motivem je dala i jenu ezoteričnu meglicu.
Ne pokaže voda same kakvi su ljudi u nevolji i neg kakvi su oni štere nevolja nieje zahvatila. Slikarski posel pak otkriva da slikati znači “prodrijeti u vlastitu krv”, “ući u najdublji dio sebe” i “u tami svoga postojanja prepoznati svijetle bisere koji čekaju da budu pretvoreni u metaforiku boja”. Ak človek more drugemi otkriti doživljaj ljepote, napravil je plemenitu stvar.
Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/kaj-je-nase-pitanje-i-nas-odgovor/ne-pokaze-voda-same-kakvi-su-ljudi-v-nevolje.html
i(l) str. 23 sim:
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf/3622.pdf
Aktuelni broj VV:
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Katarina Toplek: Mura, Mura globoka si voda ti, ti ne miluješ človeka vtopiti
Toplek Katarina, Pjevački zbor „Josip Vrhovski” Nedelišće : Mura, Mura, globoka si voda ti, 02:50
