– Em ne zna kaj bi više zmislila s tum inaguracijum… Mislim da bi na mesto te lente bilo bole deti oko vrata onaj zvonec kaj tvoja Musava nosi. Tak bi bar znali s’aku dobu de je i de dela kakvu štetu… jer dobroga ta nebu niš napravila. Senja lentu… valda misli da ide na izbor za miss, a ne da mora državu voditi.
MINAUGURACIJA, ANTIAUGURACIJA, ANTIKOL(I)NDACIJA
Anti-auguri vs. “tanti auguri” (tal. anti-pozdravi vs. “puno pozdravov”)
* * * * * * * * * *
Hassan(vr)aga: Inauguracija Hasan(vr)aginice
Markov, Kravkov plac, 2015-02-15
(nem. Hass = mržna, Dieb = lopov)
LK: Nes suglasen z sadržajom sledečoga Hassanovoga članka i sumlam v hasen vundavajna istoga.
No, nek se piše kajkavski pa maker i dobro (da parafrazeram Salvadora Jelija (Dalija))
* * * * * * * * * *
Vecernakova b(l)ogosfera
(blasfemija?)
Ja, selak
Vundano: 13.2.2015
Piše: Hassan Haidar Diab
Na poziv Kolinde seljaki na traktoru i s kravom Musovom dolaze na inauguraciju!
– Em ne zna kaj bi više zmislila s tum inaguracijum… Mislim da bi na mesto te lente bilo bole deti oko vrata onaj zvonec kaj tvoja Musava nosi. Tak bi bar znali s’aku dobu de je i de dela kakvu štetu… jer dobroga ta nebu niš napravila. Senja lentu… valda misli da ide na izbor za miss, a ne da mora državu voditi.
U mojem selu ovih je dana jako živo. Kak se i na Markovem trgu pripremaju za inaguraciju, tak i pri nami. Glancaju se traktori i češeju krave. Kitiju se i kola jer to sve mora biti picikato. Znal sem da bu gužva u našem selskom kafiću, jer to su zadnje pripreme, ali nis mislil da bum jedva zašel nutre i pil z nog.
– Dejte imajte malo kulture. Najdete gosponu novinaru stolec da ne stoji tu ko kolec pri šanku.
– Ote sim gospon, budu se ovi mlajši zdigli. Tu ote k nam da se s’e dogovorimo. Naša draga Kolinda zvala je i nas seljake na svoju inaguraciju i mi bumo išli onak kak se šika… u povorke, s traktori i kravami.
– Gospon novinar, dejte vi nem rečete da tak nedu uspeli ni ze sela ziti… a kam dojti do Markovoga trga.
– Ti, Pepić meleš bezveze. Em je pozvala se seljake.. i naša je dužnost dojti.
– Joža ti si bedast do kraja. Do bi nas seljake pustil tam med onu zglancanu gospodu? I kaj misliš da te zvala da dojdeš? To je rekla samo onak zbog kulture. Em je rekla da bu došla i krave musti pak je ni bilo! Bome je tvoja Marić vašu Musavu do kože zgulila kak ju je glancala da bu čista dok Kolinda dojde. A kam je ona otišla? U onaj hotel skupi… Šaramon… tam je platila jen dan više nego kaj vredi celo naše selo… ni došla krave musti niti vas glejet. To je pripovedala samo da ju okružite, a sad buk kak i s’i drugi… muzla vaše žepe.
– Pepić je bome u pravu. Ja mislim ljudi da ta ne zna ni sama kaj oće. Prvo je štela živeti u one Visoke, a kad je dobila zeleno svetlo više je ni pasalo. Ta je zgleda ko i moja Marić… samo bi se svadila..
– Ivić i ti si glup kak i Pepić. Videl buš kaj bu ona napravila za Rvacku…
– Vidim ja već sad kaj ta dela… samo se svadi i paradira pred kamerami… em ne zna kaj bi više zmislila s tum inaguracijum… Mislim da bi na mesto te lente bilo bole deti oko vrata onaj zvonec kaj tvoja Musava nosi. Tak bi bar znali s’aku dobu de je i de dela kakvu štetu… jer dobroga ta nebu niš napravila. Senja lentu… valda misli da ide na izbor za miss, a ne da mora državu voditi.
– Zapamtite kaj vam bum ja, Mika, rekel. Zna Kolinda zakaj oće lentu. Zna ona da bu samo figura kojom diligira onaj špijum Kremenko… bome sad sem prvi put videl da se nasmejal… Sav je sreten kaj je došel u poziciju da more obirati vrhnje…
– Gospon novinar, dejte vi ovemi bedaki rečete kak su šašavi i meleju gluposti. Mi idemo u nedelju na tu inaguraciju pa kaj bude nek bude. Siguren sam da bu Kolinda vesela kad nas vidi i da bu celomu svetu štela pokazati da zna musti kravu… zato sem ja lepo zriktal svoju Musavu. Nakitili smo traktore i kola i idemo. Evo, nam je moj sused i zastavu pribavil.
– S čem se vi zamarate!? Bole da zmišljate kak bute duge platili jer toga slavnoga, dugo najvljivanoga oprosta za nas seljake nema. Ja sem lepo otišel u Finu, kak je onaj minister Lajavac i rekel, i kaj su mi rekli… da imam previše duga i od oprosta niš.
– Ma Mika, kak ništa… em sem opraštaju do 35 tisuća duga…
– Aha, opraštaju… kak ne..malo zutra… Opraštaju onemi koji imaju do 35 tisući, a ja imam 50 tisući. Mislil sem sad kad mi oprostiju ove 35 još bum te 15 nekak platil…
– Vidite kak su nas pak zajebali… Opraštaju onemi kaj imaju malo, a oni kaj imaju puno… nek idu u bankrot i da jem zemeju se… Meni samo, ljudi božji ni jasno kam budu oni s tum zemljom kaj budu kakti prodali pod dug? Em zemlju bogme nigdo neće delati.
– Joža, to ti je sve smišljeno unapred. Kak je Kolinda rekla da bu pomogla nam seljakima samo da dobi glasove tak i ovi obećavaju brda i doline, ali niš od toga… siromak i seljak buš zanavek.
– Isusek dragi kaj je to došlo na ovaj svet… em gledate gospon novinar kaj samo branitelji delaju. Ž njemi komandira onaj Klima… taj ih bu se upropastil. Kaj on ima delati pod šatorom? Moj sin je delal pri njem i rekel da je gori od Hitlera, a ima penez da ne zna kam bi žnjemi. Moj je sin delal za njega po 12 vur na dan za kaj? Za 2500 kn! A za kaj se on sad bori pod šatorom?
– Ma s’e ti je to politika! Mika… taj se zgleda isto bori za neku fotelju. Kaj misliš da je njemu za branitelje? Gledi mojega suseda. Taj je bil u ratu od početka do kraja. Nema nikakva primanja i nemre posel najti… ali ni pod šatorom. Mora doma nekaj delati da imaju kaj jesti.
Žestoku raspravu prekinula je Đurđa.
– Mulci jedni. Onda vam je žal kad vam veliju da bu seljak navek seljak. De vam je kultura? Dva dana već pripremate iznenađenje a sad kad ste videli Kolindinu guzicu se ste zabili. Gospon novinar, nojte im zameriti. Evo, od nas se… želim vam sreten rođendan… da nam još dugo let živite, i čast nam je kaj ste v našem selu… mada ni neka korist od vas na polju!
– Hvala vam puno svima… od srca…!
– Evo, smo vam i tortu pripremili da se malo počastimo. Nema svako selo novinara i to još arapa…
– Ja mislim da je vam svim bole da tu feštate na rođendanu gospona novinara neg da idete tam med gospodu koja vas ne bu ni gledati štela, ako vam i daju dojti do tam!
– Bome, Đurđa prvi put da i ti nekaj pametno veliš. Ajde deči čaše v zrak i da nazdravimo gosponu novinaru. Živeli!
Slika:
http://www.vecernji.hr/media/blogs/hassan-haidar-diab/2015/2/50.jpg
* * * * * * * * * *
Zadruga – Tužil bum suseda, 04:51
