Nigdar to nem pozabil
široke ti oči pod lasi plave
gda sem te snubil, vabil
zmrznul ti osmeha na glave.
A ti, spočetka v šoku glediš
some si mučala i nisi znala
kak drvena Marija tu sediš
kaj sad , teri mig bi mi dala.
Pak odjenput žena v tebi prodela
ona mazno trepče okicami svojim
taj lik čez serce mi se propela
i ja se ve v normalne ne brojim!
Deni na papir
