Bez knige se nemre

Pregled tisKAJna

 

Varaždinske vesti, br. 3589, 15.10. 2013.

Piše prof. Barica Pahič

KAJ je naše pitanje i naš odgovor

Bez knige se nemre
 
Za nekoga popefke, za nekoga krimič z naših prostorov, za nekoga nekaj s kniževne tradicije. Svečarskomu ozračju doprinesla je i Poezija v dvorišču Darvina Butkovića. gde su svoje popefke čitali člani VKD-a, a Mirjana Pospiš i popevala. Kak god da televizija ljude odvlači od knige, naviek se znovič uveravame da se bez knige nemre. Si mediji i se moderne tehnike čuvanja rieči i ljudske misli su se pokazali menj trajni od tiskane knige.
 
 
Pune je slavlja ovie mesec. Od vekših bil je Dien vučiteljov, šteri se naviek proslavlja skromne, čist f skladu z prosvetarskimi plačami. To su vam ljudi šteri gnjave decu s knigami. A onda je došel najvekši, Dien hrvatske neovisnosti. Bile je, kak je red i kak se šika, polaganja viencov na grobe braniteljov, podsečanja na bombanje po Banskimi dvori, govorancij, slikica sudionikov tih dnevov i dogajanj, a liepe sme vidli i čin proglašenja raskidanja državno pravnih veza z Jugoslaviju. Pisale se o tem gdi je kie od denešnjih političarov bil devedeset i perve.

Kak po običaju večernje viesti gledim na TV- nove, a treći na HTV-u, tak je bile i 8. listopada. Baš gda je završavalo izvešče o Danu neovisnosti, zazvonil mi je telefon i dek sem zdigla slušalicu, na TV-u je bil prilog o tem kaj se dogaja v Srbiji pak sem pomislila da mi se f televizoru nekaj pošemerile i prekopčala se TV postaja. Pokle se vidle da je tuo još TV- nova i da je onie opširni prilog bil kakti za usporedbu. Čega s čiem i zakaj? Same zmešarije! V zadnjimi vesti Nove sem štela zmeriti vreme kulike je kaj trajale, ali rečenoga priloga nie bile. Za tri vure se nekomu nekaj razbistrile. Ak se je.

Znovič se zvuzlal i gordijski vuzel ćirilice vu Vukovaru. Vezda treba čakati nuevega Aleksandra Velikoga, a v napre se zna kaj i zakaj za zbilja i zanaviek treba preseči. Vutem bi mogle pomoči ono kaj se more najti f knigami. O Aleksandru i o Aladinove svetiljke! Bajke niesu same za decu.

Pokle Varaždinskih baroknih večeri i pune koncertof šteri svedoče o bogatemu i živemu glazbenomu življenju vu Varaždinu, došle je na red i slavlje knige. A ovie mesec, listopad, mesec je slavlja hrvatske knige. Vu tem prinas glavnu rieč ima Gradska knjižnica “Metel Ožegović” (štera za male ima stuosamdesetlietnu tradiciju) i štera je organizierala Hommage varaždinskemu pesniku Zvonku Milkoviću, a naskorem i predstavljanje romana “Ubojstvo na Sjajnom balu” Matilde Mance, “Garestinskog panopticuma” dr. prof. Jože Skoka i “Papirnatog broda” Lidije Bajuk. Bu novih knig za čitanje.

Za nekoga popefke, za nekoga krimič z naših prostorov, za nekoga nekaj s kniževne tradicije. Svečarskomu ozračju doprinesla je i Poezija v dvorišču Darvina Butkovića. gde su svoje popefke čitali člani VKD-a, a Mirjana Pospiš i popevala. Kak god da televizija ljude odvlači od knige, naviek se znovič uveravame da se bez knige nemre. Si mediji i se moderne tehnike čuvanja rieči i ljudske misli su se pokazali menj trajni od tiskane knige.

Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/kaj-je-nase-pitanje-i-nas-odgovor/bez-knige-se-nemre.html
i(l)
str. 25. sim
(vezilo funkcionera morti samo ograničeno vreme)
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf/3589.pdf
Aktuelni broj VV:
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1     

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Mirjana Pospiš – “Još navek te čekam, 03:22